„Zašto si zakazala nove instrukcije s njim?“ upitala je Ruža Mirtu nakon što je Josip izašao iz njezina stana.
„Pitao me je li mi sada sve jasno, a nije mi bilo jasno“, odgovorila je Mirta.
„Ni ne treba ti bitno jasno! Uopće nemaš taj kolegij!“ ljutito će Ruža.
„Predana sam ulozi“, rekla je Mirta i nacerila se. Ruža je sada znala da Mirta ima neki novi ludi plan u glavi.
„Nevjerojatno. Ali nađite se negdje drugdje idući put. Ne želim imati veze s čim god da smjeraš“, rekla je Ruža i dodala: „Zar nisi u početku ionako željela otkazati instrukcije, a poslije se nadala da što prije prođu?“
„Jesam, ali sada razmišljam da se prebacim na drugi faks“, rekla je Mirta.
„Zašto?“
„Pa ovo se činilo zanimljivim, a pravo mi je dosadilo“, objasnila je Mirta.
„Dosadilo je ti jer si shvatila da kršiš zakone dok se penješ po krošnjama da špijuniraš ljude“, ironično doda Ruža.
„Ne razumiješ, ovo mi se čini puno boljim“, rekla je.
„Čini ti se puno boljim jer si naišla na nešto novo i zanimljivo, ali do jučer nisi znala ništa o tome, bespotrebno je sada odmah donijeti odluku da upišeš drugi faks i potrošiš pet godina na njega zbog samo dijelova jednog od mnogih kolegija tamo“, pokušala je objasniti Ruža.
„Ali, ovo mi se čini zanimljivijim od prava“, rekla je.
„Sve je zanimljivije od prava“, doda Ruža i zakoluta očima.
„Koji je faks on ono rekao da studira?“ upita Mirta.
„Eto ne znaš ni gdje bi studirala, a tu već planiraš promjenu karijere. Uostalom, ako ćeš biti na istom faksu kao i on saznat će da se ne zoveš Jasmina.“
„Ma briga me, puno je ljudi tamo, vjerojatno se nećemo ni sretati, a i da sazna – koga briga“, rekla je.
„To je isto kao onda kada si htjela postati Ezop 21. stoljeća“, reče Ruža.
„Kao prvo, moje basne su bile sjajne, a kao drugo da je Ezop imao hatere poput vas ni on ne bi postao slavan“, rekla je Mirta sa stavom.
„Neke su čak bile i dobre“, prizna Ruža.
„Koje?“ upita Mirta.
„Ona neka sa magarcem i rodom“, krenula se prisjećati Ruža.
„Ta je bila prva koju sam napisala“, ponosno će Mirta: „Još znam gdje je imam, gdje sam ih sve zapisivala.“
„To je bio samo hobi ipak, neka bude i ovo, ili ako ćeš već studirati to, onda barem prouči više o tome prije nego kreneš“, rekla je Ruža.
„Valjda… Nego, ajmo van danas.“
„Nekako mi se ne ide.“
„Hajde! Znam jedno mjesto. Možda upoznaš nekoga tamo.“
„Ne tražim nikoga“, reče Ruža.
„A kako ćeš onda naći nekoga, ako ne tražiš nikoga“, rekla je Mirta znajući da će to iznervirati Ružu.
„Ne znam! Čekat ću da mi Bog nekoga pošalje“, reče kako bi se riješila Mirte.
„A koga da ti pošalje kada ne izlaziš nigdje? Provalnika?“ upita Mirta.
„Ajme. Ajde, idemo van. Baš si naporna!“
***
„Konačno se vratila struja“, rekao je Ljiljan.
„Napokon“, složi se Krešo.
„Zašto nisi htio da uđemo kod Ruže? Trebali smo ući!“ pomalo ljuto će.
„Pozvala nas je reda radi. Samo bi joj smetali“, odgovori mu ne primjećujući da se Ljiljan ljuti.
„Ja joj ne bih smetao!“
„Dobro, smiri se“, zbunjeno će Krešo.
Ljiljan je shvatio da se mora smiriti prije nego ga Krešo krene ispitivati o njoj.
„Dobro, ajmo radije van danas negdje“, predloži Ljiljan.
***
Ruža i Mirta ušle su u klub i tamo ugledale Krešu i Ljiljana. Oni su im mahnuli, a one im prišle.
„Tko su oni?“ upita Mirta.
„To je onaj Ljiljan“, odgovori.
„Zanimljivo“, nasmiješi se Mirta.
„Nema tu ničeg zanimljivog!“
„Hej“, pozdravio ih je Krešo kada su stigle.
„Mirta“, rekla je i pružila ruku da se upozna s njima.
„Kakva ti je to bilježnica?“ upita je Krešo.
„Tu sam prije već dosta zapisivala svoje basne“, odgovori.
„Stvarno?“
„Da“, ponosno odgovori. Samo je Mirta mogla biti dovoljno luda da nosi tekstove svojih priča u klub i hvali se time.
„Poslije nam pročitaj nešto“, reče Ljiljan.
„Hoću“, odvrati sa smiješkom.
„Je li ono Josip?“ upita Ruža.
„Gdje?“ počne se okretati Mirta.
„Tko je Josip?“ upita Ljiljan.
„Mirtin instruktor“, podrugljivo će Ruža.
„On je, i s njim je onaj što je bio i u onom kafiću“, potvrdi Mirta.
„Mislim da idu k nama“, reče Ruža.
„Super“, sarkastično uzdahne Mirta.
„Hej, Jasmina! Evo, sada sam te prepoznao“, rekao je Josipov prijatelj.
„Jasmina?“ zbunjeno će Krešo.
„To joj je umjetničko, spisateljsko ime“, šapne Ruža Kreši kako bi je samo on čuo.
„Kakva ti je to bilježnica?“ upita Josip.
„Tu sam zapisivala basne još prije“, odgovori.
„Mogu pročitati neku?“ upita je.
„Evo“, reče i pruži mu bilježnicu.
„Pročitaj ono o magarcu i rodi“, predloži Ruža.
Nakon par minuta, Josip reče: „Ne bi li basne trebale imati poantu na kraju?“
„Pa i ima je!“ ljuto će Mirta koja nije podnosila kritike.
„Pa koja je“, upita Josip.
„Da se magarci i rode ne bi trebali družiti zajedno, očito“, reče Mirta.
„A što simboliziraju magarac i roda?“ upita Josip.
„Krave i koze“, bijesno odvrati Mirta.
„Dobro, Jasmina, smiri se“, rekao je Josip.
„Ona se zove Mirta“, rekao je Ljiljan.
„Ne, išli smo zajedno u osnovnu, zove se Jasmina“, rekao je Josipov prijatelj.
„Sada nam je rekla da se zove Mirta“, doda Krešo.
Mirta je samo šutjela i nije znala što napraviti, pogledala je prema Ruži kojoj je ova situacija bila smiješna.
„Kako se zoveš onda?“, upitao ju je Josip.
„Mirta“, odgovorila je.
„Znamo li se mi uopće?“ upitao je Josipov prijatelj.
„Sada se znamo“, kroz smijeh reče Mirta.
„Kakvih čudaka ima na ovom svijetu“, prokomentira i samo ode.
„Trebaju li ti uopće instrukcije?“ upita Josip.
„Ne, još. Možda se prebacim na drugi faks pa će onda trebati“, odgovori kao da se ništa čudno nije desilo.
„Ti si stvarno luda“, prokomentira Josip.
„Ne znam ja tko je ovdje lud! Ako onaj tvoj može odmah povjerovati da godinama poznaje osobu koju vidi prvi put u životu. I ti koji ne razumiješ moju basnu!“
Krešo, Ljiljan i Ruža samo su zbunjeno gledali svađu koja se odvijala pred njima.
„Hoćemo izaći van?“ upitao je Ljilja Ružu dok se ispred njih još uvijek odvijala svađa.
„Ajmo“, rekla je Ruža veselo.